Hej Džejms mrdni to svoje dupe, Dejmond mi je uzviknuo preko parkinga mašući kraj limuzine meni i Beki. Na brinu sam je uspio poljubiti prije nego što smo krenuli zajedno prema kolima. Nismo bili ni minut u kolima kada nam je naš drug Felix pokazao flašu Jack Danielsa. Obezbijedio sam da za sve ima, rekao je. Sa blagim osmijehom prema nama rekao je “Nije matursko veče. veče bez gospodina Jacka.” Svi smo počeli da se smijemo, uzeo sam gutljaj iz flaše pre nego što sam dodao Beki i pogledom prešao preko svih svojih drugara iz djetinjstva. Bilo nas je osmero i svi smo bili prijatelji još od osnovne škole i čak što više neki od nas i parovi. Naša družina se sastojala od Džamala, Kris i Džej, Pat, te Felixa i Dejna, Beke i mene. I čovječe bili smo baš interesantno društvo. Dakle kod koga sada idemo tačno,upitao sam. Kada je Beka stavila svoju glavu na moje rame. Kod ovog novog momka,mm Dejli Sir, upravo se doselio iz New Jerseja. Da taj momak. Upravo tada vozač limuzine je skrenuo naglo desno pa levo kao da pokušava izbeći druga kola u susretu. Mi smo se svi onako tumbali po sred limuzine onako polupijani. Normalno, vjerovatno bi se preplašili na smrt ali nakon što smo konzumirali alkohol mogli smo se i slupati negdje mi bi se i dalje smijali. Nastavili smo da pričamo o svim našim danima iz škole i ubrzo već smo došli na našu destinaciju. OK djeco, biću ovdje rano ujutro oko 8h da vas pokupim, nemojte da mi kasnite jeste li čuli? Svi smo klimnuli glavom u znak razumijevanja vozača limuzine ali kako su se ostali okrenuli od nje primijetio sam neki čudan izraz lica na vozaču koji je postao blagi osmijeh i samo mi je blago pokazao rukom da mu priđem bliže. Nije tvoje vrijeme, rekao je tiho prije nego što je odvezao kola. Samo sam stajao tamo bezumno dok su kola odlazila, pitao sam se šta je mislio pod tim. Ubrzo sam se stresao razmišljanja i pridružio se skupini drugara koji su već bili ispred omanje kućice gdje je živio taj novi momak. Kuća je bila jarko žute i jeftine boje te je odavala utisak da je takva i iznutra. Podsjećala me ja baš iz nekog horor filma, sa prljavim prozorom na tavanu, drvenim prozorima ispred kuće i naravno ponegde nije bilo ni dasaka. Da, ovo je sigurno mjesto gdje bih volio da provedem ostatak maturske večeri. Waoo, ovaj Dejli izgleda kao pravi pobjednik. Kris je počela da sarkastično komentariše u društvu. Hajte ljudi dajmo Dejlu šansu sigurno je dobar momak. Ona je takva otakad znam za nju, uvijek je vidjela dobru u ljudima i davala im šansu i bila je optimistična u svakoj sekundi i zbog toga sam je mnogo volio. Ne samo da je bila najljepša u školi, ona je bila najmanje sebična i prazna kao osoba. Još se sjećam dana kada sam je upoznao, ja sam oduvek pa čak i sada bio osobinama i izgledom poput štrebera a ona je od svih njih jedino mene na školskom igralištu izabrala da se igramo. Njene plave probadajuće u dušu oči i njena tamna brown kosa još uvijek mi i posle toliko godina oduzima dah svaki put kad je vidim. Svi smo se složili i ponijeli svoje torbe kretajući se ka ulazu u kuću. Pat je prošao užurbano sve nas i prvi bacio svoju torbu na pod hodnika u ulazu. Uprkos spoljašnjem izgledu kuće, unutra i nije bilo tako loše. Hodnik kraj ulaznih vrata bio je jako veliki sa 5 različitih vrata. Levo je vodilo ka većoj dnevnoj sobi sa kaminom. Druga vrata sa naše desne strane vodila su ka kuhinji, dvoja ostala vrata vodila su ka drugom spratu stepenicama, kroz sledeća Pat je ušao ubrzo. Hej Dejl, gdje si batice, povikao sam u skoro praznoj kući. Svi ostali su stavili torbe na skoro isto mjesto gdje i Pat pored ulaza kući. Niko mi nije odgovorio. Kao da nema nikog u kući. Možda je zaglavio u saobraćaju, Dejna je rekla trljajući svoja ramena zbog hladnoće. Hej ljudi vidite ovo, Pat nas je pozvao iz hodnika ispred nas. Svi smo prišli ka njemu i vidjeli veliku sobu, isuviše veliku za veličinu ove kuće. U toj sobi bilo j dva reda kreveta za svakog po jedan. To je bilo jezivo. OK, ovo je pomalo čudno, mislio sam da će ovdje biti žurke- Pat je rekao. Možda je još više kreveta na spratovima, rekao sam dok sam izlazio i koračao prema glavnom ulazu gdje smo bili. Kako sam došao do centra zamrznuo sam se u mjestu. Aaa, ljudi mislim da imamo jedan problem povikao sam svima dok sam pokazivao prstom na mjesto gdje su vrata glavnog ulaza bila. Svi su se okrenuli da vide u šta pokazujem i svima su bila otvorena usta od nevjerice kada us shvatili šta se upravo desilo. Ulazna vrata su nestala. I na tom mjestu je bio samo prazan zid. To je sjebano- Pat je rekao u svom stilu. Nije smiješno, kako ćemo izaći odavdje Krisi se proderala na Pata što je dovelo do klasične prepirke u grupi šta da radimo i šta se to događa. Dok su oni pričali međusobno ja sam obilazio okolo pokušavajući da shvatim šta se desilo. Tad sam primijetio malu crvenu strelicu koja je pokazivala ka stepenicama na gore gdje je bio okačen jedan veliki poster. Brzo sam se popeo stepenicama ka njemu i počeo da čitam. Pisalo je: Pravila igre! Upozorenje, igra započinje kada se prva vrata otvore. Pravilo broj 1: Kada otvorite jedna vrata druga vrata će se pojaviti. Pravilo broj 2: Kada otvorite ta vrata, druga vrata će nestati a sa njima i sve u toj sobi. Pravilo broj 3: Imate tačno 10 minuta da otvorite vrata, ako ne otvorite vrata će sama nestati.Pravilo broj 4: Svakih 5 minuta ja ću tražiti vas. Prvog koga nađem da se nije sakrio ili se nije sakrio kako treba dati ću mu pet sekundi a onda ću ga juriti. Pravilo broj 5: Ako te uhvatim pridružiti ćeš se meni-nama. Pravilo broj 6: Igra se završava kada svane zora. Upozorenje: Prva vrata otvorite u 9:35 minuta. Videću nekoga od vas oko 9:45. Srećno!
Baš kada sam završio sa čitanjem ovih pravila pogledao sam u telefon i vidio da je 9:40. Ljudi- povikao sam sa stepenica. Mislim da bi trebali da dođete da bi vidjeli ovo i samo za sekundu svi su bili gore i čitali ono što sam ja. Ovo je totalna glupost- Pat je rekao nakon čitanja. Slažem se Džej je rekla. Ovo je sigurno neka šala Dejna ili Dejla,kako god se zove. Plus ovaj alkohol me čini pospanim tako da ću leći zajedno sa Džejd i vidimo se kasnije. Ahh, tiho sam uzdahnuo. Ja mislim da šta god se dešava ovdje ne treba olako da shvatamo – rekao sam gledajući sve okolo. Svi su se složili sa time. Dakle koliko dugo imamo vremena- Felix je upitao. Tri minuta. Beka je rekla glasno. Mi trebamo plan kada se sakrijemo. Definitivno dobra ideja. Skupit ćemo se svi ovdje prije nego što otvorimo ijedna vrata Džamal je rekao. Kako su svi potrčali da se sakriju uhvatio sam Beku i poljubio je. Bez obzira šta se desi želim da znaš da ću te uvijek štititi rekao sam joj gledajući je u njene plave oči kao hipnotisan. Ona me je pogledala svojim očima, znam ,već jesi- rekla je tihim glasom i namijala se blago dok smo krenuli da se sakrijemo. Ja sam samo zurio u nju par sekundi zbunjen time što mi je rekla. Šta je mislila pod time da već jesam. Pogledao sam u telefon i vidio da imamo samo minut da se sakrijemo pa sam požurio i sakrio se iza zavjese. Da budem iskren osjetio sam se nekako glupo da se krijem. Dejl je mogao lako da nas zeza i snima i onda pokazuje kako smo se sakrivali po kući kao ludaci jer je tako pisalo na nekom posteru. Pogledao sam u telefon. Bilo je 9 i 46 minuta. Ništa se nije dogodilo. Uzdahnuo sam u neverici i baš pre nego što sam htio da izađem čuo sam neki šapat čovjeka koji broji od 5 pa unazad. 5,4,3,2,1.. a onda se čuo glasan zvuk kao da neko vuče veliki krevet po podu i za njim tup udarac i zatim užasan vrisak Dzejd. Čuo sam i potrčao naprijed ka vratima da bih vidio Dejnu, Beku i Felixa i Kirsi zajedno u ulazu. Dok sam prolazio kroz njih momci su djevojkama preklapali oči rukama. Kada sam izašao iza ugla vidio sam i zašto. Počevši od sobe pa sve stepenicama gore bilo je tragova krvi. Kada je Džejd naišla svi su joj prišli da je utješe a ona je počela da plače i vrišti u bolovima. Ja sam krenuo stepenicama ka gore pazeći da ne stanem u tu krv. Kako sam prišao iza ugla gore na sam pogled povratio sam odmah, Patov vrat je bio slomljen skroz na skroz, glava je bila okrenuta ka njegovim leđima, imao je milion posjekotina po svom tijelu. Još uvijek je krv izlazila iz njega. Moj pogled se usmjerio onda prema posterima koji je Pat u posljednjim trenucima pokušavao da dosegne rukom. Na posteru broj 7 je ispisan krvlju. Sišao sam odmah dole da bih video kako svi pričaju o tome šta se desilo. Kada sam sišao dole svi su zaćutali i pogledali u mene. Da li je on, da li je on gore? – Džejd me upitala. Samo sam klimnuo glavom i ona je nastavila još jače da plače. Pozvao sam dvojicu drugova da odu sa mnom gore i usput sam im objašnjavao šta će da vide. Ali kada smo došli tamo, tela nije bilo nigdje. Kunem se da je bilo ovdje, uzviknuo sam u nevjerici. Ostala dvojica su gledala jedan drugoga jednako u hororu i u nevjerici kao i ja. Moramo da smislimo plan i to odmah. Zar nisu bila ovdje vrata baš prije par minuta? Opsovao sam tiho i okupio sve oko sebe. Okej dakle, od sada se svi držimo zajedno sve do trenutka kada treba da se sakrijemo, u protivnom možemo izgubiti nekoga od nas. Zašto samo ne sačekamo da ubica dođe i samo ga sjebemo svi zajedno- Kris je predložila. Zato što ni u horor filmovima niko to ne radi i svi se plaše i mislim da ubica nije čovjek. Priznao sam na glas svoje mišljenje čak i sam skeptičan prema tome što sam rekao. Što mislis tako- deka me je upitala. Pa sudeći po tome koliko je brz i kako je ubrzo uspio da uznese tijelo skroz na stepenice i u kratkom vremenskom periodu da ga sakrije nijedan to čovjek ne bi mogao da uradi. Okej, a zašto svi jednostavno ne bi mogli da ostanemo ovdje- Dejna je upitala. Ako vrata nestaju svakih 10 minuta kao što pravila kažu to znači da bi nestalo vrata i takođe piše da će nestati sve zajedno sa njima što u teoriji znači i mi bi nestali. Pa s obzirom da smo svi u istoj sobi ajde da otvorimo jedna vrata i vidimo kuda vode. Ne želim da ostanem ovdje više nego što treba ustajući sa svojih koljenja i krenuvši prema vratima. Svi smo je pratili dok je ona uzdahnula duboko i otvorila sledeća vrata. Bili smo tačno kod ulaznog hodnika samo što je ova soba bila drugačije raspoređenja. Lijeva soba je sada imala samo 7 kreveta. Gdje je bila kuhinja sada je bila soba sa bazenom a stepenice koje vode gore vodile su samo ka jednim vratima a poster je bio isti preko puta vrata. Pogledao sam opet na sat i video da je 9 sati i 50 minuta. Sranje, imamo samo jedan minut. Svi nađite mjesto da se sakrijete. Svi su otrčali u različitim pravcima. Ja sam otrčao u sobu gdje je bila spavaća soba a sada neka vrsta radne sobe i sakrio se ispod stola. Čim sa se sakrio ispod čuo sam kako neko trči na spratu gore. Nisam primijetio dok nisam čuo kako se vrata otvaraju. Pomislio sam u sebi kako su glupi kako će zbog toga lahko da poginu ali prije nego što sam i pomiislio do pola rečenice čuo sam ponovo tiho šaputanje ali ovog puta bilo je drugačije kao da je dvoje šaputalo. 5,4,3,2,1… ne znam zašto ali sam iz sveg glasa povikao bežiteee! ali bilo je prekasno, sekund kasnije čuo sam Dejnu kako vrišti praćeno sa zvukom lomljavine i pada u bazen. Izletio sam u hodnik da bi vidio veliku lokvu krvi praćenu tragom sve do bazena. Svi smo bili ispred kada je Felix u rukama izveo Dejnu ispred bazena i pred nama pao je na pod držajući je idalje u svojim rukama koliko sam ja mogao da vidim, cijelo njeno lice je bilo isječeno nečime što objašnjava lokvu krvi na podu. Svi su okolo povraćali ali ja sam već bio navikao. Šta ćemo sad da radimo, Džamal je upitao dok je provlačio prstima kroz svoju kosu u nevjerici. Moramo da se krećemo tako da šta god da je ova stvar neće moći da nas uhvati – rekao sam. Bio sam tamo- Felix je rekao. Video sam ih, uzeli su je od mene, jedna noga je virila ispod kreveta i oni su je zgrabili. Oni,ko su to oni Felix? upitao sam ga stavljajući moju ruku na njegovo rame. Bio je to Pat i neki drugi čovjek. Svi su zaćutali zajedno sa mnom. Dakle to je značilo ono na znaku “meni/nama”. Pogledao sam na sat bilo je 9 i 59. Moramo proći kroz neka vrata i to brzo. Ljudi imamo još jedan minut da prođemo kroz neka druga vrata i to brzo-rekao sam svima hvatajući Felixa za ruku ali ju je ubrzo strgnuo sa moje. Felix kreći- Džamal mu je uzviknuo kroz hodnik. Ne mogu otići od nje-nasmejao se tužno. volim svakog od vas kao porodicu ali moram ostati sa njom . Kada us svi izašli iz te sobe , nježno sam ga potapšao po ramenu. Vidimo se na drugoj strani brate. Nasmejao sam se ka njemu. Ne,nećemo, I kada sam izašao iz sobe i okrenuo se da ga vidim po posljednji put i on je nestao. Stavio sam ruku tamo gdje su bila posljednja vrata i pomolio se da što god da se desilo da je bilo bezbolno i brzo. Pustio sam suzu i uzdahnuo duboko i okrenuo se ka preostalih četvero. Džemal je tješio Krisi dok je Beka klečala do Džejd koja jesjedela sklupčana i grlila sovja koljena, ljuljajući se naprijed-nazad. Namjestio sam podešavanja da moj telefon zazvoni svakih 5 minuta. Jedan minut pre nego što treba da se sakrijemo i jedan minut pre nego što vrata treba da nestanu. Bježi od mene- Džejd je uzviknula na Beki, kako možeš reći takvo nešto. Pat i Dejna su mrtvi, da ne spominjem Felixa koji je upravo maginčno nestao. Je*ite se svi. Je*eš ovu kuću i ovu glupu igru.. tntntn prekinuta je mojom zvonjavom telefona. Šta je to? Džamal je upita, postavio sam da zvoni svakih 5 minuta kako bi bili spremni. Počeo sam da gledam u svoj telefon. Moramo se sakriti sada. Ne! Džejd je odgovorila. Rekla sam vam da sam završila sa ovim is a ovom glupom igrom. Neću se sakrivati vriše. Džamal joj je prišao i uhvatio je za ruku ali ona se otrgla od njega. Svi smo počeli da joj govorimo da je nerazumna i da se ponaša glupo. Počela je samo da psuje na ans i krenula u naredni hodnik. Kako je krenula ja sam počeo opet da čujem one šapate. Da li vi čujete ovo, upitao sam ih nadajući se da ih ne čujem samo ja. Šapati, da. Dobro je da ih ne čujem samo ja. Džamal se nasmijao prije nego što je pozvao Džejd. Džejd nemamo vremena za ovo,hajde moramo se sakriti. Ona je zastala pri ulazu u hodnik i svi smo odahnuli znajuči da je sad prestala da se ponaša kao dijete ali moje olakšanje je zamijenio osjećaj horora u stomaku kada sam čuo tiho odbrojavanje. Pat jesi li to zaista ti?-Džejd je rekla tiho. Ko je to sa tobom Pat? Okrenula se ka nama i počela da vrišti kada je odrojavanje došlo do 0. Krenula je da trči ali kada je došla do pola hodnika 4 figure su se pojavile i zgrabile Džejd, za njene noge, potrčali smo ka njoj da bi vidjeli da je nabijena na jednu statulu koja je stajal tu. Njeno tijelo je bilo prekriveno posekotinama i svo ilomljeno. Opsovao sam glasno i udario od besa od stol ostavljajući pukotinu na njemu. To sam vrlo brzo zašalio kada sam osjetio bol u svojoj ruci. Beka je prišla i počela da me tješi. Ti se možep izboriti kroz ovo medo. Beka je nastavila. Prošla si kroz mnogo gore da bi te ovo porazilo. Osjetio sams e mnogo bolje. SMirio sam se ali nešto mi nije bilo baš kako treba u vezi Beki. NIkada mi nije nazvala medo jer zna da to ne volim pogotovo jer me mama tako zvala kad god je htjela da me utješi pred društvom. Sramio sam se toga kad mi kaže pred drugarima ali ipak sada me je ovo smirilo. Moramo da nastavimo dalje. Svi smo se složili kada smo nastavili ka sledećim vratima. Svi smo dobro zastali pre nego što smo otvorili sledeća. sada, bili smo u nekoj velikoj dvorani. U toj dvorani bilo je 6 vrata ali jedna su bila skroz otvorena i vodila su u veliki hodnik. Locirana na rkraju sobe. Zašto naše matursko veče ne bi bilo vodje, Dzamal se našalio. O čekaj ovdje je neko jezivo čudovište koje hoce da nas sve pobije do zore. upravo posle toga naisli smo na poster na kojem je pisalo “Novo pravilo: Vrata sada nestaju na svakih 2 minuta. Zabavite se!” Mora da me zezaš kris je pobikala na glas. Odma sam postavio novi alarm i nakon toga vrata iza nas su nestala. Ja sam za to da prođemo kroz vrata pre nego što nestanu.
Nema komentara:
Objavi komentar